Da li je blasfemija ako priznam da mi je Sajam knjiga veći praznik od Božića i Uskrsa zajedno? Bila ova izjava skandalozna, ili ne, istina je da dane Sajma ičekujem sa velikom radošću. Ni ove godine se nisam razočarala, naprotiv, utisci su krajnje pozitivni. Učinilo mi se da je gužva bila podnošljivija nego inače, a popusti nešto viši, pa sam sa uživanjem razgledala i po odličnim cenama "ulovila" nekoliko naslova sa svog neverending spiska. Pišite mi o svojim utiscima sa Sajma, kako ste se proveli i čime ste se častili? I naravno, ako ga još uvek niste posetili, iskoristite jedan od naredna dva dana, obavezno! ;)

Do sledećeg posta! <3

Marija

Oktobar je moj mesec zakasnelih postova i beskrajnog leta na blogu. U skadu s tim su i ove fotografije i, verujte, nisu jedine koje su nastale na 30, a objavljene na 10 stepeni. Nažalost. Sama činjenica da ih objavljujem sada podseća me na to koliko sam bila zauzeta i koliko mi je obaveza visilo nad glavom potpuno me dezorijentišući. Zbog svega što se dešavalo blog je bio prvo što sam isključila iz svoje svakodnevice, a to mi je smetalo. Sada, kada sam ušla u neku potpuno drugačiju priču, opuštenije pristupam i ovom hobiju pa se tako ne opterećujem previše što fotografije apsolutno nemaju veze sa onim što se dešava napolju (zima, jelte). Nadam se da ni vama preterano ne smeta inkompatibilnost mojih kombinacija i vremenskih uslova. Ona je, na kraju krajeva, samo privremenog karaktera jer letnjih fotkica će mi kad tad ponestati...

Do sledećeg posta! <3

Marija

Današnji post je tu pre svega zbog Potosa. Fotografije su mi izuzetno drage jer verno dočaravaju duh i atmosferu ovog simpatičnog mesta uskih ulica ukrašenih cvećem, prepunog restorana i kafića, prepunog ljudi koji razgledaju izloge i tezge, kupaju se i uživaju na plaži do kasnih sati. Odevna kombinacija je poprilično jednostavna, usklađena sa potrebama morskog popodneva - udobna, lagana bez puno detalja. Koji je ključni komad, jasno vam je iz naslova - majica koja mi se ludački dopala jer, ako je na nečemu motiv mačke, i to ovakve, ja to moram imati!

Bio je to jedan od najdinamičnijih i, samim tim, najlepših dana na Tasosu. Nakon što smo prethodnog dana obišli severni deo ostrva, tog jutra smo se uputili ka jugu. Prva serija fotografija nastala je na Aliki plaži (tačnije plažama, jer je ovo zapravo malo poluostrvo koje krase dve plaže bliznakinje - bacite pogled). Proveli smo ovde najveći deo dana jer nas je mesto očaralo. Iako sam osoba koja je pre sklona iskazivanju oduševljenja ljudskim tvorevinama, velelepnim gradjevinama i spomenicima, nisam ostala imuna na prirodu koja okružuje ove plaže. Pogled koji se pruža sa magistrale ka pučini, voda koja je savršeno čista, mirna i prozirna i arheološko nalazište u blizini - Aliki savršenstvo!

Znam da odavno nije vreme za morske postove, ne toliko zbog toga što je već kraj septembra, već zbog septembra takvog kakav je. Već godinama unazad uživamo u produžetku leta sve do sredine oktobra, a ove se osećam kao da nam je leto ukradeno. Tako je kako je, i mogla bih se tome prilagoditi ali ne da mi se jer mi fali sve što ima veze sa letom. I to baš ovim letom. Nedostaju mi lagane šetnje po Potosu, buka i miris primorskog mesta. Nedostaju mi dosadni trgovci i ugostitelji koji nas pozivaju u svoje prodavnice i restorane. Nedostaje mi umor posle plivanja i sunčanica zbog preteranog izlaganja suncu. Nedostaje mi nepodnošljiva vrućina i nesnosni komarci. Nedostaju mi naši smotani ručkovi i zbrzane večere (ali sve je bilo jako jestivo!). Nedostaje mi naš mali apartman sa pogledom ni na šta i naše šašave komšije, sa terase pored, sa kojima smo se super družili... Oživljavam leto, održavam ga koliko mogu sunčanim fotografijama i ne puštam ga iz svojih misli. Dokle ću biti hejter po pitanju jeseni, ne znam više ni sama...

Do sledećeg posta! <3

Marija

Današnji post je jedan od onih iz kategorije "ako vas ne ubije, možda vam bude od koristi". A zašto to kažem shvatićete već za koji trenutak dok budete razgledali fotografije i shvatili da im nema kraja. Kontam da će mnogi odustati na pola (da se ne zavaravamo, neka bude ipak trećina!) i priznaću da bih i sama bila u fazonu "ain't nobody got time for this shit", ali ako rešite da ostanete do kraja možda poželite da već sledeće leto provedete na Tasosu, ako do sada niste svraćali na ovo ostrvo i obišli sva ova mesta.

Za razliku od 2008. godine, kada sam prvi put letovala na Tasosu, u glavnom gradu Limenasu, ove godine smo bili smešteni u Potosu, malom mestu na jugozapadu ostrva. Istina je da Limenas mnogo više volim (iz brojnih razloga koje ću pokušati da obrazložim kroz neki od narednih postova), međutim, Potos svakako ima taj šarm malog, ušuškanog mesta, ali i reputaciju odlične baze za obilazak ostrva, što smo se postarali da iskoristimo. Plaža u Potosu izgleda pristojno i voda je fina, a ono što može biti intersantno je neka od vožnji koju možete uplatiti (pedalina, morski skuter, parasailing). Ovako skromni opisi su jednostavno posledica poređenja sa svim predivnim mestima koja smo na Tasosu videli, a zbog kojih smo gradsku plažu počeli da posmatramo kao opciju na koju smo osuđeni kada drugi planovi propadnu. Proveli smo na njoj prva dva i poslednja dva dana letovanja, a fotkanje je bilo neizostavna aktivnost. Hope you'll enjoy! 

Do sledećeg posta! <3

Marija

Nakon povratka s mora sačekao me je Oasap paketić (haljina + cvike) na koji sam potpuno zaboravila jer je iz nekog razloga, iako to ne liči na Oasap, užasno kasnio. Štaviše, planirala sam da haljinicu prošetam na moru s obzirom na to da leti obožavam da nosim ovu boju, ali eto, to sam ipak učinila u Beogradu, između dva pljuska. Ipak, okrenuću priču na pozitivnu stranu pa ću reći da nisam nezadovoljna jer sam zahvaljujući vremenu takvom kakvo je uspela da isfuram jednu od omiljenih varijanti - dugi rukavi, gole noge. Posebno mi se dopalo kako se peplum ove jaknice nadovezao na nabore haljine, i kako je njena neutralna nijansa umirila jarko žutu kombinaciju. Nadam se da vam neće smetati što su sličice nastale na terasi, i da će vam se dopasti bez obzira na taj detalj ;)

Do narednog posta! <3
Marija

Ili u prevodu: sitan pesak. Psili Ammos plaža je prva koju smo obišli tokom našeg boravka na Tasosu i jedina kojoj smo se vratili, s obzirom da je jako blizu Potosa, mestašca gde smo bili smešteni. Boja mora je ovde beličasta, svetlo plava, koliko to može biti Egejsko more, a sama plaža je sa obe strane oivičena stenama koje uranjaju u vodu (i na kojima je baš interesantno fotkati se, očigledno!). Ove fotografije su nastale prvih dana našeg letovanja na šarmantnom grčkom ostrvu, pa sam požurila da isprobam svoj novi H&M kupaći (sličan prošlogodišnjem) koji sam bezuspešno lovila u Srbiji i na kraju jedva pronašla na eBay-u. Imagine the happiness! Plus infantilna suknjica, jer na plaži smem da je dopustim sebi, neutralna bluza uz to, čisto da ne preteram, i spremna sam. Ostavljam vas fotkama u nadi da će vam se dopasti!

Do sledećeg posta! <3

Marija

Vreme je za novi post, rekla bih. Ovoga puta smo fotkali Ušće i ispalo je dobro, čini mi se, ali ne verujem da ćemo se u skorije vreme tamo vratiti - barem ne u fotografskom smislu, ako to uopšte mogu tako reći. Osvetljenje je bilo poprilično problematično, a ambijent, iako prijatan za boravak, potpuno nefotogeničan. Volim da verujem da smo izvukli najviše što smo mogli iz ovog dela grada, uzimajući u obzir i našu skromnu opremu. Neverovatno je kako sam pre kupovine DSLR kamere verovala da je svaka od njih svemoguća, bez obzira na objektiv, pikselažu, doba dana, osvetljenje, smirenost ruku, i kako sam mislila da sa svojim Canonom sve mogu. Istina je da mogu mnogo toga, svaki put sve više i pre svega nemerljivo više u poređenju sa kompaktnim aparatom - ali daleko od toga da mogu sve. Sada shvatam da je u tome čar, u postepenom "osvajanju" opreme, unapređivanju sposobnosti i izvlačenja maksimuma iz postojećeg pre prelaska na novi nivo. A vi ste tu da sudite koliko tu zaista ima napretka ;). Ostavljam vas fotkicama Beograda i mog outfita! Hope you'll enjoy!

Do sledećeg posta! <3
Marija

Evo kako izgleda kada, posle dužeg vremena, provedemo jedan ceo dan u šetnji gradom, glumeći turiste i fotkajući sve što nam privuče pažnju. Lepo je, jer nemamo mnogo prilike za ovakve dane. I grad je lep. Da li zbog sunca i prijatnog vremena ili zbog naše želje da njegovu lepotu pronađemo, tek našli smo je. U detaljima, u neponovljivim momentima... Uvek je tako.
Odlučila sam se za svoje najdraže farke ove sezone i cvetni kimono koji sam pronašla ovde, a pre neki dan videla identičan u Zari, pa ako vam se dopada možete da birate gde ćete ga kupiti ^^

Sada vas ostavljam fotografijama i uživanju u vikendu, u izležavanju na suncu, u nekoj dobroj knjizi, ma u čemu god da vidite lepotu julskog dana!

Do sledećeg posta! ;)

Marija

Nedostajao mi je blog, a vremena za outfit post nije bilo. Zapravo, nije bilo vremena ni za šta u poslednjih par nedelja, jer tako je valjda to kad počne da se traži, a onda se i nađe, neki poslić u struci. Dress code: smart casual. Nešto se i ne slaže dobro sa jarkim bojama, cvetnim printovima, otvorenim sandalama i ostalim detaljima koje volim i koji dominiraju mojim ormarom. Zatim - opcije za foktanje: 7 ujutru još uvek pospana ili 6 popodne već preumorna... Ain't gonna happen!

Ipak, do pravih radnih obaveza imam celo leto pred sobom, tačnije dva i po meseca, da skontam da li mogu, a pre svega, da li želim da usklađujem neuskladivo ili da se konačno posvetim samo jednom polju. Do tada ćemo se družiti blog i ja. Predstoji nam sunce, more, druženja, muzika, knjige, izlasci i puuuno odmaranja i punjenja baterija za oktobar. 

Do sledećeg posta! <3
Uživajte!

Marija 

Fotke nastale kod Studentskog parka, ali veče provedeno u Tašmajdanskom parku na projekciji Lion King u okviru Filmstreeta. Kako sam se samo obradovala kada sam videla ovaj crtać na programu! Odmah sam znala da ću naći vremena za njega iako sam bila u sred ispitnog roka, zarobljena među koricama jedne poveće knjige. Kralj lavova mi je bio jedan od omiljenih crtanih filmova u detinjstvu i sećam se kako smo tata i ja bili zaluđeni popunjavanjem albuma sa sličicama, koliko smo uporno tražili sličice po gradu iako su već prestajale da se prodaju i sa koliko radosti smo otvarali "Lion King" kesice. To nam je bio "glavni" album, prvi i najpopunjeniji od svih koje smo imali i zauzimao je posebno mesto. Scenu za scenom, flashback za flashbackom, to veće u Tašmajdanskom parku me je na trenutke vratilo u hakuna hatata period - and it felt nice <3

Da li ste možda bili na Tašu to veče? Planirate li da odgledate neki film na ovogodišnjem Filmstreetu? :)

Do sledećeg posta!
Marija

Do sledećeg posta! <3
Marija

Sećate li se ove fotografije? Eto, konačno se našlo nešto vremena za kompletiranje te ideje na pravi način, onako kako sam od početka zamišljala - sa puno sunca, na bajkovitom mestu i sa talasima u kosi. Od momenta kada sam dobila ovu bluzu u mojoj glavi je postojala samo neka ovakva kombinacija. Nežna, letnja i potpuna suprotnost onome što ja dominiralo na blogu u poslednje vreme. Samo zahvaljujući strpljenju i umeću mog fotografa <3 (ali pre svega strpljenju jer je u pitanju rad sa mnom - večito nezadovoljnom) napravili smo fotkice koje su ispale čak bolje nego što sam ih zamislila. A sada me jako zanima šta vi mislite o njima i da li se i vama dopadaju? Pišite! :)

Do sledećeg posta! <3
Marija

Evo i poslednjeg u nizu postova iz Firence, a zašto počinje baš ovom slikom, kod avenije Makijaveli, razumeće oni koji su čitali i vole Den Braunov "Inferno". Ovaj, treći dan, odvojile smo pre svega za obilazak predivnih Boboli bašta i okoline, ali smo pre toga (dok je padala kiša i pretvorila me OVO) otišle do Galerije Akademije na potpuno suprotnom kraju grada kako bismo videle predivnog, presavršenog Mikelanđelovog Davida! Malo detaljnije utiske odatle ćete uskoro moći da pročitate u junskom Pleziru, a do tada ovde možete videti jednu fotografiju najlepše skulpture, i to "ukradenu" jer je fotografisanje u Galeriji zabranjeno.

Vratila bih se sada na Boboli bašte gde smo, kao što rekoh, provele nekoliko sati, iako bismo rado ostale i ceo dan da vreme nije bilo prepreka. Na ovom putovanju videla sam mnogo toga što sam dugo želela da vidim i zaista sam uživala, međutim, ako moram da odaberem omiljeno mesto u Firenci, mesto zbog koga mi je najviše žao što ne živim u tom gradu, to bi svakako bile Boboli bašte. Nešto tako prijatno, smirujuće, tako lepo uređeno, nikada nisam videla. Čim su mi se slegli utisci znala sam da ću prilikom sledeće posete Firence posvetiti baštama čitav jedan dan i posebno mi je drago što smo poslednjih par sati našeg putovanja provele baš ovde jer smo u autobus ušle pune utisaka. Sada vas ostavljam, opet brojnim, fotografijama. :)

Do sledećeg posta! :D
Marija

Pred vama su fotografije drugog dana mog, maminog i sestrinog boravka u Firenci, a ovde i ovde možete naći moje prethodne postove na temu ovog božanstvenog grada. Za razliku od prvog dana kada smo se užasno umorile jer smo peške prešle sigurno 12km, a verovatno i više, drugog dana nismo bile toliko umorne jer se sav planirani obilazak svodio na istorijski centar Firence, tj. par lokacija u prečniku od nekoliko stotina metara. Ipak, iako je umor izostao, bol u stopalima nije pa je tako moja sestra uveče u hotelu čak i pustila koju suzu jer se nikada ranije nije u toj meri fizički isforsirala. Ne znam zašto, ali imam osećaj da više neće hteti da putuje sa mnom... Nadaću se da mi je barem zahvalna zbog toga što sam bila savršeni turistički vodič koji je sve u sat proračunao, isplanirao i odredio čak i koje linije autobusa će nam biti potrebne, kao i gde su stanice ^^  #TravelNazi

Nakon prepodnevne šetnje, penjanja na Bruneleskijevu kupolu i najkraćeg mogućeg odmora u hotelu, mama, sestra i ja vratile smo se u centar srednjevekovne Firence i nastavile svoj obilazak kod bazilike Santa Kroče ispred koje se nalazi spomenik Danteu. Unutar same bazilike nalazi se i Danteov kenotaf, ili prazan grob, koji je podignut u njegovu čast, ali je Dante sahranjen u Raveni. Pored Danteovog kenotafa u bazilici se, između ostalog, nalaze grobovi Mikelanđela, Galilea, Makijavelija i Rosinija. Mikelanđelov grob izgleda posebno impresivno, a umetnik zaslužan za to je Đorđo Vazari, još jedan velikan renesanse koji je izuzetno cenio Mikelanđela. Jedno od najznačajnijih umetničkih dela u Santa Kroče je i Donatelovo delo "Annunciation" koje mi je odmah postalo jedno od omiljenih. Na ovoj lokaciji nas je još neko vreme zadržala Bruneleskijeva kapela Paci i dva peristila ispred i pored kapele gde smo rešile da odmorimo i uživamo u smirujućem okruženju. 

Firenca. Moj ubedljivo najdraži grad na celom svetu! Prvi put sam ga posetila u sklopu maturske ekskurzije u srednjoj školi i još tada mi se dopao više nego bilo koji drugi grad. Odlično sam se snašla, bila sam ta koja je nosila i čitala kartu i vodila svoju malu ekipu kroz uske ulice. Najbolja drugarica Nina i ja smo bile preponosne na naše otkriće vafla sa Nutelom koji smo kupile kod Duoma, a oduševljavalo nas je i što Firenca ima čak dve ogromne Zare i to jednu preko puta druge (!). Divna profesorka književnosti i srpskog jezika nas je provela kroz Ufici i Kapelu Mediči zbog čega su mi i ta mesta ostala u divnom sećanju iako tada nisam bila zainteresovana za umetnost u meri u kojoj sam danas.

Današnji post mora da bude najkraći mogući jer za koji sat izlazim iz kuće i krećem na put, a još nekoliko sitnica bi trebalo srediti, popakovati i organizovati. A pošto je post brz, onda i kombinacija mora da bude takva - brza, opuštena, svakodnevna, prijatna. Svakako jedna od mojih omiljenih u poslednje vreme, tako da sam je uslikala iako to prvobitno nije bio plan. U poslednje vreme mi veoma prija baš ova vrsta opuštenosti kada je odevanje u pitanju, a kako opuštenost ne bi zašla u dosadu dodala sam karmin čiju ćete nijansu još bolje sagledati OVDE - na fotografijama u realnim nijansama ;)

Uživajte u predstojećim praznicima i slobodnom vremenu! Do kuckanja! :*
Marija

U današnjem postu nema nove kombinacije, već se samo podsećamo kako je izgledala zima na mom blogu. Ovo mi je sigurno najdraži winter recap do sada jer konačno mogu sa zadovoljstvom da pogledam fotografije i da se ne nerviram što sam nešto mogla mnogo bolje da uradim, a što se ranije često dešavalo. Ono što me zanima je da li i vi tako mislite ili postoji nešto što vam se nije dopalo? A da li možda postoji neka kombinacija koja vam se posebno svidela? Čekam da čujem utiske! :)

Do sledećeg posta! :D
Marija

Evo konačno i one kombinacije nastale pre nekih nedelju dana kada je bilo malo hladnije i oblačno... Od tada se, nažalost, nije mnogo toga promenilo, ali rekli smo - ignorišemo tu činjenicu! Osim toga, koristimo priliku da još koji put obučemo neke od omiljenih zimskih/jesenjih komada. 

Nadam se da ste uživali u praznicima, da ste imali slobodnog vremena za sebe i da ste ga lepo iskoristili. Meni su dani protekli u pripremama za renoviranje dnevne sobe i dvorišta, u uživanju sa najbližima, u radu na novom broju Plezira i u pripremama za predstojeće putovanje. Kada sve što je trenutno u toku bude privedeno kraju rado ću podeliti sa vama fotografije i utiske ;). Kako su vama protekli dani iza nas? :)

P.S. Od današnjeg posta uvodim jednu malu novinu za sve vas koji volite da vidite fotografije u realnim bojama. S obzirom na to da ja obožavam da ih obrađujem i na taj način upravljam ambijentom u kojem su nastale, izmeštam ih odatle i, hajde da kažemo, stvaram neki "svoj svet" bojama, rešila sam da napravim kompromis tako što ću na Facebook stranici bloga, odmah nakon objavljivanja postova ovde, postavljati i fotografije u njihovim realnim bojama. Za svaki post će biti otvoren po jedan album pa ćete se lako snaći ;) Prvi album već možete naći OVDE! Pišite mi da li vam se dopada ova ideja ili smatrate da je suvišno?

Do sledećeg posta! :***
Marija

Verujem da vas je, kao i mene, već poprilično smorilo užasno vreme u sred aprila, vlažnost, mokre ulice i generalno sumoran izgled grada. E, baš zato danas neću objaviti fotografije kombinacije prilagođene takvom vremenu (iako su spremne). Naprotiv, danas su na blogu sunčane fotke u malo vedrijim tonovima. Kišu ignorišem, pretvaram se da ne postoji i razmišljam o sunčanim danima.

Ono što mi pomaže u podizanju raspoloženja je svakako i novi Plezir u kome uživam, a nadam se da se i vama dopada. Meni je aprilski broj sigurno jedan od omiljenih, a možda i najdraži jer sam zahvaljujući Teodorinoj saglasnosti imala priliku da pišem o Lari Croft kao heroini modernog doba. Pored tog teksta, u najnovijem broju ćete pronaći i jako inspirativan tekst o vertikalnim baštama, intervjue sa kreativnim mladim ljudima, fenomenalan editorijal i jedan malo veći segment časopisa posvećen fotografiji. Naravno tu je i tekst o slikaru, poslednjem u nizu impresionista o kojima sam pisala, a od sledećeg broja bavimo se nekom drugom umetničkom epohom. Ukoliko ste već čitali Plezir pišite mi utiske, a takođe me zanima i da li vam se dopada današnja kombinacija?

Do sledećeg posta! ;)
Marija

Nikada u životu nisam imala psa, a da se razumemo - nije ni Lesi moj, ali se dobro znamo. On je jedna duša, radoznala i željna pažnje i toliko je drugačiji od kućnih ljubimaca na kakve sam ja navikla (dakle, elegantne i samostalne mačke). Na primer, svog najdražeg Lava nikada ne bih mogla naterati da bude miran dok se slika, jer u tom odnosu Lav naređuje, ne ja! O njemu ću vam možda reći nešto više drugom prilikom, ovaj post je ipak Lesijev. Koga vi više volite, pse ili mačke? :)

Do sledećeg posta!

Pošto smo pre neki dan (tradicionalno, jelte) posetili Sajam automobila red je da vam pokažem i sličice nastale tog dana. Moram da priznam da je Sajam prošle godine bio bolji, sa mnogo više ekskluzivnih i meni, laiku, na oko interesantnijih modela. A da nije to samo mišljenje jedne kompletne neznalice kada su automobili u pitanju, potvrđuje i činjenica da se ni mom dragom fotografu, koji dobro poznaje ovu oblast, nije mnogo dopalo ono što je video. Sem izložbe oldtajmera, što je novina u odnosu na prethodnu godinu, ponuda je delovala poprilično osiromašeno. Ipak, ja sam se morala slikati u novom autobusu koji je bio jedan od zanimljivijih eksponata tamo (možete da zamislite ostatak onda!) i, tradicionalno, u Fiatu 500L jer je meni taj autić tako sladak i već ga doživljavam svojim. Nego, kako se vama čine ove sličice? Da li vam je zapao za oko neki simpatičan autić?

P.S. Hvala urednicima Wannabe Magazina koji su moju prethodnu kombinaciju odabrali za jednu od 9 najboljih u toku protekle nedelje. Članak možete videti OVDE a na kraju istog možete i glasati za najbolju od prikazanih 9 kombinacija!

Do sledećeg posta! :***
Marija

Marija

Upravo shvatam da je današnja kombinacija skup mojih omiljenih komada garderobe u poslednje vreme. Tu je dugo željeni model mantila, topli karirani šal (poznatiji kao ćebe), praktične crne čizmice i najnoviji komad koji je stigao pravo sa FrontRowShopa i oduševio me - crni šeširić koji možete naći ovde ukoliko vam se dopada. Čini mi se da je upravo šešir ono što je podiglo čitavu kombinaciju i čini mi se da je to baš zato što ne nosim često šešire i kape (zapravo, nikada!). Eto saveta za slučaj da poželite da izgledate drugačije. Vrlo često samo jedan detalj može dosta promeniti (i poboljšati) krajnji ishod.

Off the subject: Izašao je novi broj magazina Plezir i možete ga prelistati ovde što bih svakako preporučila jer vas na njegovim stranicama čekaju neke jako interesantne teme: intervju sa Marčelom, analogna fotografija, fenomen online maltretiranja, a imate i mogućnost da osvojite vikend na Tari, Zlatiboru, Srebrnom Jezeru ili Gučevu. Da li sam otkrila dovoljno da vam probudim interesovanje? Klik, klik, klik!

Do sledećeg posta! :***
Marija

Treba mi odmor. Treba mi jedan ceo dan koji ću prespavati i nakon toga konačno dobiti snage da se posvetim svemu što mi je nedostajalo tokom ispitnog roka iza mene. Neispavanost, čini mi se, vučem još od čuvene noći dodele Oskara i moje sulude odluke da ispratim ovu manifestaciju. Rekla sam sebi - ako izdržiš budna, Leonardo pobeđuje! Slučajno sam zaspala oko pola 5 ujutru i probudila se posle sat i nešto, baš u momentu kada je McConaughey proglašen pobednikom... Toliko o tome!

Dane nakon mog gorepomenutog fijaska obeležio je Fest i odlični filmovi koje smo odabrali da odgledamo. Ne znam da li nam se posrećilo da se odlučimo baš za najbolje ili su svi filmovi na ovogodišnjem Festu bili jako dobri, sve u svemu uživali smo. Pre početka Festa kupili smo karte za "Nebrasku", "Blue Jasmin" i "Her", a naknadno smo u svoj repertoar ubacili i "All is lost" koji nas nije razočarao iako smo najviše brinuli oko tog izbora. Uglavnom, ukoliko niste odgledali "Nebrasku" sve preporuke za ovu nostalgičnu i nežnu priču. Morate ga pogledati!

Isto važi i za "Her" koji bih, takođe, svima preporučila. Na mene je ostavio najjači utisak jer sam očekivala pre svega priču o otuđenosti i preteranom oslanjanju ljudi na tehnologiju, a ovaj film je mnogo više od toga. Radnja se dešava u budućnosti, ali suština filma je svevremenska - zašto nam je teško da se otvorimo ka drugima, šta tražimo u drugom ljudskom biću, u šta se zaljubljujemo i zašto nekoga volimo, ali i kako se u toku života možemo razviti u osobe koje više ne pripadaju zajedno.

Da li biste vi meni preporučili neki film, neki koji vas je oduševio i koji ne bih smela da propustim? :) Da li ste pogledali neki od filmova koje sam pomenula? Da čujem kakvi su utisci? Za koga ste navijali na dodeli Oskara? :))

Do sledećeg posta! :***
Marija

Pre neki dan, tačnije 25. februara, moj online kutak proslavio je svoj rođendan. Prvi pod nazivom "Victima Perfecta", ali treći sveukupno. Čitave tri godine pred objektivom i povremeno iza njega. Tokom ove tri godine uspela sam da otkrijem šta je to što se meni zaista dopada, kakve fotografije i sadžaj želim da plasiram i kakav utisak želim da izazovem kod vas koji svraćate na ovu adresu. Ponekad je teško napraviti razliku između onoga što je vaša lična težnja i onoga što vam društvo nameće kao cilj, i ne mogu da kažem da sam uvek uspevala da razaznam koje od ta dva u datom trenutku živim. Barem što se ovog bloga tiče, odgovori na neka pitanja i dileme su mi mnogo jasniji. Kako ni u životu ne volim da pravim radikalne promene niti doživljavam prosvetljenja, već prednost dajem postepenom razvoju, isto se dešavalo i sa blogom. 

Današnje fotografije nisu sa namerom nastale pored kalemegdanske panorame, ali gledajući ih u ovom trenutku razmišljam koliko se uklapaju u ono što današnji post predstavlja. Protekle tri godine blogovanja zaista bi se mogle uporediti sa vožnjom panoramom. Smenjivali su se momeni u kojima bih imala osećaj da mi ništa ne ide po planu, ali i oni kada sve "legne" na svoje mesto i kada se prisetim da se svaki trud isplati. I tako u krug. Ono što mi je bitno je da ovo mesto konačno predstavlja mene, moja interesovanja koja želim da podelim sa vama i moju ideju da je moda jedan zanimljiv i inspirativan aspekt života, ali svakako ne i onaj najbitniji koji može da obezbedi bilo šta više od trenutne radosti. Veliku zahvalnost za to što trpi moje prohteve i bubice dugujem svom najdražem fotografu <3 koji je već tri godine moja najveća potpora, mami koja iščekuje i čita svaki post (a ponekad i fotka) i zahvalila bih se vama koji iz dana u dan svraćate ovde i pružate podršku svojim lepim rečima... :)

Do sledećeg posta! :***
Marija

Ne mogu da vam opišem u kojoj meri s nestrpljenjem iščekujem večerašnji događaj. Nakon oduševljenja (mala reč!) dvema predstavama Narodnog pozorišta, "Zagonetne varijacije" i "Mali bračni zločini", obe po tekstovima Erika Emanuela Šmita, nije mi dugo trebalo da odlučim da pogledam još jednu rađenu po njegovom delu - "Posetilac". I tako su karte kupljene pre nekih par nedelja, a ja imam osećaj da je prošlo, pa sigurno par meseci. Današnji dan nikako da dođe! Sudeći po utiscima koje sam do sada stekla o Šmitovim delima, "Posetioca" praktično mogu da vam preporučim unapred jer znam da jednostavno ne može da razočara. Da li je neka od vas gledala neku od ovih predstava? Kakvi su vaši utisci?

Kombinacija za večerašnju priliku je prilično jednostavna, sa malo dinamike unete crvenim karminom i dupliranjem kariranog dezena. Kako se vama čini ovaj spoj? Meni se, evidentno, jako dopada, kao i svaki spoj koji uključuje ovu maramu/ćebence/šal... Ne mogu da verujem da ovo pišem, ali - ne želim još uvek proleće da bih imala prilike da još malo prošetam ovaj divan komad i isprobam što više kombinacija sa njim! There, I said it! A sada vas ostavljam sličicama i čekam vaše komentare...

Do sledećeg posta, uživajte! :***
Marija

Kao i obično, najmanje inspiracije imam baš onda kada žurim i kada bi mi godilo da mi reči tek tako dolete, da vas pozdravim nečim smislenim i odem da obnavljam gradivo za sutrašnji, prvi ispit u master roku. Pošto poznajem sebe, ovo ne bi smelo da me čudi, ali eto... Da počnem od činjenice da sam jako srećna što nam se konačno vratilo proleće i tako zavidim svima kojima raspored obaveza dozvoljava da u ovim divnim danima uživaju van kuće. Ove moje fotke, naravno, nisu nastale ni danas, ni juče, ni u jednom momentu u proteklih 10 dana, zapravo. Nastale su pre nego što mi se teret dosadnog, dooosadnog ispitnog roka svalio na glavu.

Nastale su dana predviđenog za šetnju, uživanje i jedan film koji se dugo čekao. "Vuk sa Vol strita", a koji drugi. Šta da vam kažem, meni se jako dopao. I neću ništa više od toga reći jer u ovom slučaju nisam objektivna - obožavam DiCapria i svaki njegov film koji sam odgledala i od sveg srca navijam da konačno ovog marta dobije Oskara zasluženog još u "Avijatičaru" i "Krvavom dijamantu". Da li vi imate favorite po pitanju ove prestižne nagrade? Obećavam da ću objaviti komentare čak i ako se ne slažete sa mnom :P

Kao što sam obećala, tu je i ime dobitnice Oasap Giveaway-a! Dobitnici čestitam, a ostalim devojkama želim puno sreće u nekom narednom nagrađivanju! ;) Do sledećeg posta! :***

facebook - bloglovin

Odavno je prošlo vreme za jesenje rekapitulacije, međutim, veoma sam uporna u svojoj odluci da ovakve postove ne preskačem, pa makar kasnili pola godine. U svakom slučaju, proleće i jesen nisu toooliko različiti kada se posmatraju iz ugla vremenskih uslova, pa u tom smisliu ovaj post može biti pre-spring inspiration! Ha, eto finog izgovora za moju lenjost.

Čekam da čujem koja kombinacija vam se najviše dopala, koja ne i kako vam se čine sličice? I ne zaboravite, Oasap Giveaway traje još samo nekoliko dana. Ako već niste, požurite da se prijavite!

Do sledećeg posta! :***
Marija

facebook - bloglovin

Znam da kombinacija nije primerena ovom vremenu, daaaleko od toga, ali je potpuno u skladu sa mojim raspoloženjem i stanjem svesti ovih dana. Nisam u stvarnosti već u svom svetu i ne planiram da se budim neko vreme. U tom smislu, haljinica je stigla na moju adresu u pravi čas, baš kada mi je bilo potrebno da napravim ovakve fotografije. Nastale su, doduše, nešto pre ledenog talasa koji je zahvatio Beograd, ipak, neću da lažem - nije uopšte bilo toplo, ali je na neki način prijalo. Posebno kada sam se ogrnula kaputom ;)

Ne moram ni da pominjem koliko me interesuju vaši komentari tako da, pišite! I ne zaboravite, Oasap Giveaway je i dalje u toku!

Do sledećeg posta! :***
Marija 

Polako se bližimo poslednjoj nedelji januara što za mene znači da je vreme da se saberem i bacim se na posao! Ispitni rok je sada već deo bliske budućnosti, a, na moju žalost, količina skripti, knjiga i ostalog materijala i nije tako mala kakvom sam je zamišljala. Pored toga, tu su i obaveze vezane za Plezir magazin. Iako je januarski broj još uvek aktuelan (ako ga niste prelistali, link je ovde), meni naredno izdanje već neko vreme okupira misli. Ukoliko sve protekne po planu u februarskom broju vas čeka jedan super, super, super intervju!

I pored toga što ne znam da li ću i kako uspeti da se nosim sa ispitnim rokom, pisanjem tekstova i vođenjem bloga u isto vreme, odlučila sam da se pozabavim još nečim. Uključila sam se u online kurs koji putem sajta coursera.org vodi predavač sa univerziteta Yale. Coursera nudi ogroman izbor kurseva iz najrazličitijih oblasti i sarađuje sa brojnim visokoškolskim institucijama širom sveta. Sve je besplatno (sem ukoliko ne želite zvanični sertifikat koji se mora platiti), dakle znanje je svima dostupno - najtoplije preporučujem! Ako rešite da ispratite neki kurs, javite mi šta ste odabrali ;)

Do sledećeg posta! :***
Marija

Kao što sam obećala - evo novog "live from the stores" posta. Dugo sam izbegavala ovako nešto iz više razloga. Prvo, fotografije su izuzetno lošeg kvaliteta jer sam koristila telefon. Nemoguće je u naše butike uneti aparat i škljocati okolo dok vam se ne svidi rezultat (kao što sam radila u Grčkoj, ovde) i to me užasno iritira. A drugo, postovi iz ove rubrike obično nastaju tako što ja za sebe uslikam stvarčice koje mi se dopadnu jer mi je tako lakše da zapamtim šta mi je sve na whishlisti. Problem nastaje u tome što mi se u poslednje vreme malo toga zaista dopada, pa sam pre neki dan zaista bila u dilemi šta da zabeležim kamerom.

Anyway, sličice su tu. Obišla sam Bershku (od nje krećemo), Pull&Bear, Stradivarius, H&M, Zaru i Tally Weijl. Najviše su mi se dopali komadi iz prvog i poslednjeg butika sa liste, a čekam da čujem koji su vaši favoriti? :D