Svoju karijeru u reviziji započela sam u oktobru, ali tek u poslednjih mesec dana shvatila sam šta stvarno znači revizorska sezona. Znači da ne se ne spava koliko bi se želelo, znači da se ima vremena samo za najbliže ljude (pa i tu nekad mora da se napravi selekcija), znači da se radnim danima ništa ne planira, a vikendom da, ali samo ako vam se posreci da se u toku nedelje svi dostave sve informacije kako biste mogli do petka da završite svoj deo posla. Ako pretpostavimo da se i desi taj slobodan vikend, tek onda kreće zabavni deo - ako odlučim da pogledam neki film ili predstavu 3 puta ću razmisliti o svom izboru jer nemam taj luksuz da gubim vreme na gluposti. Pravim izbor između aktivnog vikenda u prirodi i šetnje po gradu, a uglavnom mi u toku nedelje nedostaje i jedno i drugo, nedostaje mi i čitanje neke dobre knjige, a da se ne lažemo nedostaje mi i gomila kreativnih stvari kojima sam se ranije  bavila (među kojima je i redovno vođenje bloga) ali za to definitivno nemam vremena. A ako jednostavno odlučim da se baš tog vikenda konačno malo više naspavam, sredim svoj kutak i spremim sve za narednu radnu nedelju kasnije će me gristi savest što nisam bolje iskoristila vikend. 

I sve to jeste malo naporno, ali s druge strane - da je sve jednostavno i lako ne bi bilo zabavno i izazovno. Koja je druga strana svega navedenog? Druga strana je ogromno iskustvo stečeno za samo nekoliko meseci, rad na različitim projektima, u različitim gradovima, poznanstva sa ljudima koji motivišu i inspirišu, što među kolegama što među klijentima, učenje puno toga novog, usavršavanje i utvrđivanje onog znanja stečenog na studijama, sticanje svesti o tome da se ogroman rad i trud zaista isplati i da uvek postoji neko ko će to ceniti. I onda se na kraju dana osećate lepo.

Želim vam svima srećne uskršnje praznike i lepo provedene ove slobodne dane!

Do sledećeg posta!

Marija