Pošto smo pre neki dan (tradicionalno, jelte) posetili Sajam automobila red je da vam pokažem i sličice nastale tog dana. Moram da priznam da je Sajam prošle godine bio bolji, sa mnogo više ekskluzivnih i meni, laiku, na oko interesantnijih modela. A da nije to samo mišljenje jedne kompletne neznalice kada su automobili u pitanju, potvrđuje i činjenica da se ni mom dragom fotografu, koji dobro poznaje ovu oblast, nije mnogo dopalo ono što je video. Sem izložbe oldtajmera, što je novina u odnosu na prethodnu godinu, ponuda je delovala poprilično osiromašeno. Ipak, ja sam se morala slikati u novom autobusu koji je bio jedan od zanimljivijih eksponata tamo (možete da zamislite ostatak onda!) i, tradicionalno, u Fiatu 500L jer je meni taj autić tako sladak i već ga doživljavam svojim. Nego, kako se vama čine ove sličice? Da li vam je zapao za oko neki simpatičan autić?

P.S. Hvala urednicima Wannabe Magazina koji su moju prethodnu kombinaciju odabrali za jednu od 9 najboljih u toku protekle nedelje. Članak možete videti OVDE a na kraju istog možete i glasati za najbolju od prikazanih 9 kombinacija!

Do sledećeg posta! :***
Marija

Marija

Upravo shvatam da je današnja kombinacija skup mojih omiljenih komada garderobe u poslednje vreme. Tu je dugo željeni model mantila, topli karirani šal (poznatiji kao ćebe), praktične crne čizmice i najnoviji komad koji je stigao pravo sa FrontRowShopa i oduševio me - crni šeširić koji možete naći ovde ukoliko vam se dopada. Čini mi se da je upravo šešir ono što je podiglo čitavu kombinaciju i čini mi se da je to baš zato što ne nosim često šešire i kape (zapravo, nikada!). Eto saveta za slučaj da poželite da izgledate drugačije. Vrlo često samo jedan detalj može dosta promeniti (i poboljšati) krajnji ishod.

Off the subject: Izašao je novi broj magazina Plezir i možete ga prelistati ovde što bih svakako preporučila jer vas na njegovim stranicama čekaju neke jako interesantne teme: intervju sa Marčelom, analogna fotografija, fenomen online maltretiranja, a imate i mogućnost da osvojite vikend na Tari, Zlatiboru, Srebrnom Jezeru ili Gučevu. Da li sam otkrila dovoljno da vam probudim interesovanje? Klik, klik, klik!

Do sledećeg posta! :***
Marija

Treba mi odmor. Treba mi jedan ceo dan koji ću prespavati i nakon toga konačno dobiti snage da se posvetim svemu što mi je nedostajalo tokom ispitnog roka iza mene. Neispavanost, čini mi se, vučem još od čuvene noći dodele Oskara i moje sulude odluke da ispratim ovu manifestaciju. Rekla sam sebi - ako izdržiš budna, Leonardo pobeđuje! Slučajno sam zaspala oko pola 5 ujutru i probudila se posle sat i nešto, baš u momentu kada je McConaughey proglašen pobednikom... Toliko o tome!

Dane nakon mog gorepomenutog fijaska obeležio je Fest i odlični filmovi koje smo odabrali da odgledamo. Ne znam da li nam se posrećilo da se odlučimo baš za najbolje ili su svi filmovi na ovogodišnjem Festu bili jako dobri, sve u svemu uživali smo. Pre početka Festa kupili smo karte za "Nebrasku", "Blue Jasmin" i "Her", a naknadno smo u svoj repertoar ubacili i "All is lost" koji nas nije razočarao iako smo najviše brinuli oko tog izbora. Uglavnom, ukoliko niste odgledali "Nebrasku" sve preporuke za ovu nostalgičnu i nežnu priču. Morate ga pogledati!

Isto važi i za "Her" koji bih, takođe, svima preporučila. Na mene je ostavio najjači utisak jer sam očekivala pre svega priču o otuđenosti i preteranom oslanjanju ljudi na tehnologiju, a ovaj film je mnogo više od toga. Radnja se dešava u budućnosti, ali suština filma je svevremenska - zašto nam je teško da se otvorimo ka drugima, šta tražimo u drugom ljudskom biću, u šta se zaljubljujemo i zašto nekoga volimo, ali i kako se u toku života možemo razviti u osobe koje više ne pripadaju zajedno.

Da li biste vi meni preporučili neki film, neki koji vas je oduševio i koji ne bih smela da propustim? :) Da li ste pogledali neki od filmova koje sam pomenula? Da čujem kakvi su utisci? Za koga ste navijali na dodeli Oskara? :))

Do sledećeg posta! :***
Marija

Pre neki dan, tačnije 25. februara, moj online kutak proslavio je svoj rođendan. Prvi pod nazivom "Victima Perfecta", ali treći sveukupno. Čitave tri godine pred objektivom i povremeno iza njega. Tokom ove tri godine uspela sam da otkrijem šta je to što se meni zaista dopada, kakve fotografije i sadžaj želim da plasiram i kakav utisak želim da izazovem kod vas koji svraćate na ovu adresu. Ponekad je teško napraviti razliku između onoga što je vaša lična težnja i onoga što vam društvo nameće kao cilj, i ne mogu da kažem da sam uvek uspevala da razaznam koje od ta dva u datom trenutku živim. Barem što se ovog bloga tiče, odgovori na neka pitanja i dileme su mi mnogo jasniji. Kako ni u životu ne volim da pravim radikalne promene niti doživljavam prosvetljenja, već prednost dajem postepenom razvoju, isto se dešavalo i sa blogom. 

Današnje fotografije nisu sa namerom nastale pored kalemegdanske panorame, ali gledajući ih u ovom trenutku razmišljam koliko se uklapaju u ono što današnji post predstavlja. Protekle tri godine blogovanja zaista bi se mogle uporediti sa vožnjom panoramom. Smenjivali su se momeni u kojima bih imala osećaj da mi ništa ne ide po planu, ali i oni kada sve "legne" na svoje mesto i kada se prisetim da se svaki trud isplati. I tako u krug. Ono što mi je bitno je da ovo mesto konačno predstavlja mene, moja interesovanja koja želim da podelim sa vama i moju ideju da je moda jedan zanimljiv i inspirativan aspekt života, ali svakako ne i onaj najbitniji koji može da obezbedi bilo šta više od trenutne radosti. Veliku zahvalnost za to što trpi moje prohteve i bubice dugujem svom najdražem fotografu <3 koji je već tri godine moja najveća potpora, mami koja iščekuje i čita svaki post (a ponekad i fotka) i zahvalila bih se vama koji iz dana u dan svraćate ovde i pružate podršku svojim lepim rečima... :)

Do sledećeg posta! :***
Marija