Nakon prepodnevne šetnje, penjanja na Bruneleskijevu kupolu i najkraćeg mogućeg odmora u hotelu, mama, sestra i ja vratile smo se u centar srednjevekovne Firence i nastavile svoj obilazak kod bazilike Santa Kroče ispred koje se nalazi spomenik Danteu. Unutar same bazilike nalazi se i Danteov kenotaf, ili prazan grob, koji je podignut u njegovu čast, ali je Dante sahranjen u Raveni. Pored Danteovog kenotafa u bazilici se, između ostalog, nalaze grobovi Mikelanđela, Galilea, Makijavelija i Rosinija. Mikelanđelov grob izgleda posebno impresivno, a umetnik zaslužan za to je Đorđo Vazari, još jedan velikan renesanse koji je izuzetno cenio Mikelanđela. Jedno od najznačajnijih umetničkih dela u Santa Kroče je i Donatelovo delo "Annunciation" koje mi je odmah postalo jedno od omiljenih. Na ovoj lokaciji nas je još neko vreme zadržala Bruneleskijeva kapela Paci i dva peristila ispred i pored kapele gde smo rešile da odmorimo i uživamo u smirujućem okruženju. 

Firenca. Moj ubedljivo najdraži grad na celom svetu! Prvi put sam ga posetila u sklopu maturske ekskurzije u srednjoj školi i još tada mi se dopao više nego bilo koji drugi grad. Odlično sam se snašla, bila sam ta koja je nosila i čitala kartu i vodila svoju malu ekipu kroz uske ulice. Najbolja drugarica Nina i ja smo bile preponosne na naše otkriće vafla sa Nutelom koji smo kupile kod Duoma, a oduševljavalo nas je i što Firenca ima čak dve ogromne Zare i to jednu preko puta druge (!). Divna profesorka književnosti i srpskog jezika nas je provela kroz Ufici i Kapelu Mediči zbog čega su mi i ta mesta ostala u divnom sećanju iako tada nisam bila zainteresovana za umetnost u meri u kojoj sam danas.