Na redu su fotografije nastale krajem leta, jer koncept pravog vremena više ne postoji na mom blogu. Možda da se zapitam da li moj blog uopšte i dalje postoji, pre nego što krenem u priču o pratećim konceptima, ali hajde da ne komplikujem lenjo subotnje popodne.Tu sam gde sam (a uglavnom na poslu, i lepo mi je moram vam priznati) pa stoga ovaj post neuspešno pripremam već, malo je reći nedeljama. Mogla bih da razvlačim pripremu istog još toliko, međutim, okolnosti ne dozvoljavaju. Pri tom mislim na izlazak novog broja magazina Plezir, prvog posle dužeg vremena u kome nema mojih tekstova, intervjua ili fotografija. Koliko god da mi je žao što više nemam vremena da pripremim ponešto za svaki novi broj, istovremeno mi je jasno da je napuštanje Plezira nešto što sam morala da uradim, barem dok se ne stabilizujem i pronađem novu ravnotežu u izmenjenim okolnostima.
Učinilo mi se da su ove fotografije, nastale prilikom izrade naslovne strane za prvi rođendanski broj Plezira, potpuno prigodne za današnji post. Redakcija se super zabavljala tog jutra u prelepoj bašti kafića Martaan , za koju se ispostavilo da je savršena scenografija za naše fotografije. Na kraju smo jedva našle dovoljno spontanu ali i dovoljno isceniranu, dovoljno nasmejanu, ali ne i previše, dovoljno osvetljenu, dovoljno dobro ukadriranu - dovoljno adekvatnu fotografiju za proslavu prvog rođendana našeg magazina. Nju ste već videli ovde, a u današnjem postu tu je još nekoliko zajedničkih fotkica koje volim. Pišite mi svoje utiske!
Do sledećeg posta!
Marija