Znam da odavno nije vreme za morske postove, ne toliko zbog toga što je već kraj septembra, već zbog septembra takvog kakav je. Već godinama unazad uživamo u produžetku leta sve do sredine oktobra, a ove se osećam kao da nam je leto ukradeno. Tako je kako je, i mogla bih se tome prilagoditi ali ne da mi se jer mi fali sve što ima veze sa letom. I to baš ovim letom. Nedostaju mi lagane šetnje po Potosu, buka i miris primorskog mesta. Nedostaju mi dosadni trgovci i ugostitelji koji nas pozivaju u svoje prodavnice i restorane. Nedostaje mi umor posle plivanja i sunčanica zbog preteranog izlaganja suncu. Nedostaje mi nepodnošljiva vrućina i nesnosni komarci. Nedostaju mi naši smotani ručkovi i zbrzane večere (ali sve je bilo jako jestivo!). Nedostaje mi naš mali apartman sa pogledom ni na šta i naše šašave komšije, sa terase pored, sa kojima smo se super družili... Oživljavam leto, održavam ga koliko mogu sunčanim fotografijama i ne puštam ga iz svojih misli. Dokle ću biti hejter po pitanju jeseni, ne znam više ni sama...
Do sledećeg posta! <3
Marija