Fotke nastale kod Studentskog parka, ali veče provedeno u Tašmajdanskom parku na projekciji Lion King u okviru Filmstreeta. Kako sam se samo obradovala kada sam videla ovaj crtać na programu! Odmah sam znala da ću naći vremena za njega iako sam bila u sred ispitnog roka, zarobljena među koricama jedne poveće knjige. Kralj lavova mi je bio jedan od omiljenih crtanih filmova u detinjstvu i sećam se kako smo tata i ja bili zaluđeni popunjavanjem albuma sa sličicama, koliko smo uporno tražili sličice po gradu iako su već prestajale da se prodaju i sa koliko radosti smo otvarali "Lion King" kesice. To nam je bio "glavni" album, prvi i najpopunjeniji od svih koje smo imali i zauzimao je posebno mesto. Scenu za scenom, flashback za flashbackom, to veće u Tašmajdanskom parku me je na trenutke vratilo u hakuna hatata period - and it felt nice <3

Da li ste možda bili na Tašu to veče? Planirate li da odgledate neki film na ovogodišnjem Filmstreetu? :)

Do sledećeg posta!
Marija

Do sledećeg posta! <3
Marija

Sećate li se ove fotografije? Eto, konačno se našlo nešto vremena za kompletiranje te ideje na pravi način, onako kako sam od početka zamišljala - sa puno sunca, na bajkovitom mestu i sa talasima u kosi. Od momenta kada sam dobila ovu bluzu u mojoj glavi je postojala samo neka ovakva kombinacija. Nežna, letnja i potpuna suprotnost onome što ja dominiralo na blogu u poslednje vreme. Samo zahvaljujući strpljenju i umeću mog fotografa <3 (ali pre svega strpljenju jer je u pitanju rad sa mnom - večito nezadovoljnom) napravili smo fotkice koje su ispale čak bolje nego što sam ih zamislila. A sada me jako zanima šta vi mislite o njima i da li se i vama dopadaju? Pišite! :)

Do sledećeg posta! <3
Marija

Evo i poslednjeg u nizu postova iz Firence, a zašto počinje baš ovom slikom, kod avenije Makijaveli, razumeće oni koji su čitali i vole Den Braunov "Inferno". Ovaj, treći dan, odvojile smo pre svega za obilazak predivnih Boboli bašta i okoline, ali smo pre toga (dok je padala kiša i pretvorila me OVO) otišle do Galerije Akademije na potpuno suprotnom kraju grada kako bismo videle predivnog, presavršenog Mikelanđelovog Davida! Malo detaljnije utiske odatle ćete uskoro moći da pročitate u junskom Pleziru, a do tada ovde možete videti jednu fotografiju najlepše skulpture, i to "ukradenu" jer je fotografisanje u Galeriji zabranjeno.

Vratila bih se sada na Boboli bašte gde smo, kao što rekoh, provele nekoliko sati, iako bismo rado ostale i ceo dan da vreme nije bilo prepreka. Na ovom putovanju videla sam mnogo toga što sam dugo želela da vidim i zaista sam uživala, međutim, ako moram da odaberem omiljeno mesto u Firenci, mesto zbog koga mi je najviše žao što ne živim u tom gradu, to bi svakako bile Boboli bašte. Nešto tako prijatno, smirujuće, tako lepo uređeno, nikada nisam videla. Čim su mi se slegli utisci znala sam da ću prilikom sledeće posete Firence posvetiti baštama čitav jedan dan i posebno mi je drago što smo poslednjih par sati našeg putovanja provele baš ovde jer smo u autobus ušle pune utisaka. Sada vas ostavljam, opet brojnim, fotografijama. :)

Do sledećeg posta! :D
Marija