Pred vama su fotografije drugog dana mog, maminog i sestrinog boravka u Firenci, a ovde i ovde možete naći moje prethodne postove na temu ovog božanstvenog grada. Za razliku od prvog dana kada smo se užasno umorile jer smo peške prešle sigurno 12km, a verovatno i više, drugog dana nismo bile toliko umorne jer se sav planirani obilazak svodio na istorijski centar Firence, tj. par lokacija u prečniku od nekoliko stotina metara. Ipak, iako je umor izostao, bol u stopalima nije pa je tako moja sestra uveče u hotelu čak i pustila koju suzu jer se nikada ranije nije u toj meri fizički isforsirala. Ne znam zašto, ali imam osećaj da više neće hteti da putuje sa mnom... Nadaću se da mi je barem zahvalna zbog toga što sam bila savršeni turistički vodič koji je sve u sat proračunao, isplanirao i odredio čak i koje linije autobusa će nam biti potrebne, kao i gde su stanice ^^ #TravelNazi
Posle dužeg vremena, novi post je tu. Razlozi za pauzu su svima nama dobro poznati i nepotrebno je obrazlagati zašto nikome od nas nije padalo na pamet bavljenje fashion/lifestyle/photography blogovima niti objavljivanje sadržaja na pomenute teme. Verujem da je svako od nas pomogao koliko je mogao, na način na koji je mogao i to je divno! Ipak, mnogo više bih volela da se užasna kiša nije dogodila i da razloga za takvu solidarnost nije bilo. Umesto da se samo nadamo da će se posledice užasne vremenske nepogode u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj otkloniti i da će se životi ugroženih ljudi što pre vratiti u normalu, možemo s vremena na vreme doprineti tome kroz slanje sms-a ili upućivanje poziva na dobro poznate brojeve.
U nastavku posta gledate fotografije nastale u prethodnih par dana koji su protekli u znaku Botičelija - delom zbog puzle koju sam donela iz bookshopa galerije Uffici kako bismo je porodično slagali kao nekada, a delom zbog rada na tekstu za novi broj Plezira. A kada već pominjem Plezir, ne želim da zaboravim na majski broj koji možete prelistati OVDE i za koji sam, po prvi put otkad pišem za Plezir, fotografisala i naslovnu stranu. Nadam se da su vam se dopale teme, fotografije i intervjui jer smo se, kao i uvek, veoma potrudili oko svega. Ostavljam vas sada fotografijama i vraćam se svojim obavezama. U narednim danima na blogu ćete imati prilike da vidite nastavak priče iz Firence, a potrudiću se da nađem nešto vremena i za nove outfit postove, jer, iskreno govoreći, počinju malo da mi nedostaju.
Do sledećeg posta! ;)
Marija
Marija
Nakon prepodnevne šetnje, penjanja na Bruneleskijevu kupolu i najkraćeg mogućeg odmora u hotelu, mama, sestra i ja vratile smo se u centar srednjevekovne Firence i nastavile svoj obilazak kod bazilike Santa Kroče ispred koje se nalazi spomenik Danteu. Unutar same bazilike nalazi se i Danteov kenotaf, ili prazan grob, koji je podignut u njegovu čast, ali je Dante sahranjen u Raveni. Pored Danteovog kenotafa u bazilici se, između ostalog, nalaze grobovi Mikelanđela, Galilea, Makijavelija i Rosinija. Mikelanđelov grob izgleda posebno impresivno, a umetnik zaslužan za to je Đorđo Vazari, još jedan velikan renesanse koji je izuzetno cenio Mikelanđela. Jedno od najznačajnijih umetničkih dela u Santa Kroče je i Donatelovo delo "Annunciation" koje mi je odmah postalo jedno od omiljenih. Na ovoj lokaciji nas je još neko vreme zadržala Bruneleskijeva kapela Paci i dva peristila ispred i pored kapele gde smo rešile da odmorimo i uživamo u smirujućem okruženju.
Firenca. Moj ubedljivo najdraži grad na celom svetu! Prvi put sam ga posetila u sklopu maturske ekskurzije u srednjoj školi i još tada mi se dopao više nego bilo koji drugi grad. Odlično sam se snašla, bila sam ta koja je nosila i čitala kartu i vodila svoju malu ekipu kroz uske ulice. Najbolja drugarica Nina i ja smo bile preponosne na naše otkriće vafla sa Nutelom koji smo kupile kod Duoma, a oduševljavalo nas je i što Firenca ima čak dve ogromne Zare i to jednu preko puta druge (!). Divna profesorka književnosti i srpskog jezika nas je provela kroz Ufici i Kapelu Mediči zbog čega su mi i ta mesta ostala u divnom sećanju iako tada nisam bila zainteresovana za umetnost u meri u kojoj sam danas.