Evo na blogu i kombinacija za koju sam mislila da će morati da sačeka proleće, međutim, nisam daleko od istine jer proleće nam se zaista vratilo na par nedelja. Zbog toga ni sandalice, ni tanke bluze, ni boyfriend jeans još uvek nisu spakovani u zadnji deo ormara, već još neko vreme ostaju u prvom planu - kako na policama, tako u mojim kombinacijama. Da čujem vaše utiske? :)

Do sledećeg posta! :***
Marija

Naravno da je sajam knjiga događaj koji se ne propušta! Pored popusta, koji su ove godine meni baš išli na ruku, uživanja u samom razgledanju knjiga i atmosferi sajma, gomili promotivnog materijala i kataloga sa kojima se vratim kući, obožavam sajam zbog još jedne, jako bitne stvari. Hint - prva fotka! Marčelo svake godine na sajmu promoviše svoje knjige, a ovog oktobra je bio tu svaki dan, po ceo dan tako da sam jedva čekala da odem po svoj potpisani primerak "Malterega" i uputim mu koju reč podrške za dalji rad. Da li je neko od vas možda čitao Markovu knjigu "Zajdeno sami" ili baš "Malterego"? Ako neko jeste, podelite svoje utiske u komentarima ;)

P.S. Pozdrav za preslatku devojku sa jednog od štandova koja me je prepoznala, pohvalila blog i dodatno mi ulepšala dan! <3

Do sledećeg posta! :***
Marija

Jednostavno, sa određenom dozom elegancije postignutom, pre svega, ogrlicom i krojem cvetnog blejzera. Ova kombinacija poslužila je za jednu interesantnu priliku (klik, klik, klik) a nakon toga i za uživanje u šetnji jer je dan bio predivan. Najomiljenije ikada i savršeno udobne čizmice, svima vama već dobro poznata Oasap torba od koje se ne odvajam i cvetni print kao poslednja opsesija -  sve u jednoj kombinaciji i dovoljno da se osećam lepo. Kako se vama čini ovaj sklop? :)

Nakon prvog dana, kada smo naučili lekciju da nigde ne krećemo peške, drugi dan je protekao mnogo užurbanije i produktivnije. Rano ujutru smo seli u metro i uputili se ka poslednjoj stanici žute linije - ka Versaju! Da li da opet ulazim u priču koliko je sve u Parizu veliko, koliko je ta palata ogromna i koliko se osećate kao mrav kad uđete u dvorište iste. Preskočiću to ovoga puta... Merkurov salon, Marsov salon, salon mira, hol sa ogrledalima (balska dvorana), odaje kralja i kraljice, galerija bitaka, versajska kapela - predivne, očaravajuće prostorije koje smo razgledali probijajući se kroz gužvu i mučeći se da svojim objektivom uhvatimo bar deo te lepote. A nakon takvog, posve napornog jutra, sledilo je vraćanje u centar grada - i to sam centar - Notre Dame. Obišli smo i Palatu invalida gde se nalazi grob Napoleona Bonaparte, a dan završili u predvorju Luvra, pored ogromnih staklenih piramida. Osećaj koji sam očekivala da će se javiti kada vidim Ajfelov toranj, javio se tek na ovom mestu. Neopisivo nam je prijao ambijent pa smo se zadžali, odmorili, fotkali i krenuli nazad ka hotelu da se pripremimo za još naporniji dan...

Do sledećeg posta! :***
Marija

Ovih, poslednjih sunčanih, dana držala sam se haljina. U jednom od prethodnih postova videli ste Oasap teksas haljinu, a u današnjem postu tu je prugasta Choies haljinica! U ovaj model sam se zaljubila još na proleće kada sam nešto slično videla u Bershki. A onda je haljina odjednom preplavila net i modne blogove i pred kraj leta konačno stigla i do mene. Volim je iako mi se čini da vizuelno širi figuru, ali ja sa tim nikada nisam imala problema. Da me sužava, to bi mi smetalo :P. Link do jako sličnog modela je ovde, a sada mi recite - kako vam se čine sličice? Jedva čekam da pročitam vaše komentare jer mi pohvale, a posebno kritike, uvek puno znače!

Do sledećeg posta! :***
Marija

Kada je reč o Parizu, ne znam odakle bih krenula. Prošlo je već par nedelja od naše posete ovom gradu, a utisci kao da se nisu u potpunosti slegli. Toliko toga smo posetili, ali me muči činjenica da zbog ograničenog vremena nismo uspeli da obidjemo sva značajna mesta. Dakle, ako idete u Pariz na 4 dana zaboravite na ideju da vidite sve! Samo ćete sebi stvoriti nepotreban pritisak (kao što sam ja sebi stvorila, naravno). Kad god posećujem neki grad volim da što manje koristim metro kako bih šetala ulicama i upoznala grad i njegov duh što bolje. Međutim, eto prve greške koju možete napraviti u Parizu. Ići peške od jedne do druge znamenitosti je gubljenje vremena jer traje dugo čak i kada su relativno blizu. Kažem relativno jer u Parizu ništa nije blizu! Čak ni kada koristite metro... To je lekcija koju smo naučili prvog dana kada smo obišli Sacre Coeur, oblast Montmartre, Moulin Rouge, videli stanicu Saint Lazare, Trijumfalnu kapiju i konačno Ajfelovu kulu. A sada vas ostavljam fotkama i čekam da čujem vaše utiske! ;)

Do sledećeg posta! :***

Marija

Već neko vreme sam želela da uradim nešto sa svojom kosom, da drastično promenim njen izgled, ali da izbegnem njeno skraćivanje jer obožavam kada je dugačka. E, sad, skraćivanje je palo! Ali samo u slučaju šiški. Tako da, eto meni opet looka s početka fakulteta, da se osećam mlađe :P

Što se tiče mog stava o farbanju - za moju kosu nije opcija jer volim  njenu prirodnu boju i mislim da mi druga nijansa ne bi odgovarala. Međutim, kada je ombre u pitanju tu se stvari menjaju. Suptilni ombre je prihvatljiv iz prostog razloga što stvara onaj predivan efekat krajeva posvetlelih od sunca, koji obožavam. Zato sam se malo poigrala plavom farbom, a da li ću to opet uraditi, i učiniti krajeve još svetlijim, ostaje da odlučim...
Čekam da čujem vaše komentare! #abitscared

Do sledećeg posta! :***
Marija

Njegova i moja, sada već tradicionalna, jesenja putovanja postala su mi draža čak i od odlaska na more, pa je tako istraživanje neke nove evropske metropole ono o čemu maštam tokom godine. Neki od vas, koji me prate na instagramu, već znaju gde smo to bili, odnosno, koja je bila ciljna destinacija ove jeseni. Na putu do nje, svratili smo u Minhen baš na dan otvaranja Oktobarfesta. Svežina jesenjeg jutra i miris bavarskog peciva, grad pun raspoloženih ljudi u bavarskoj nošnji, okićena povorka na ulicama, muzika u Engleskoj basti... Sve te momente ponovo proživljavam kroz ove fotografije, a ako vama dočaraju bar delić čitave atmosfere biće mi drago ;)

Evo i mojih fotografija sa Vanjine svadbe... Dugo sam bila u dilemi "šta obući" za tu priliku jer su dve divne haljine visile u mom ormaru, nikada obučene i željne svog prvog nastupa. Na kraju sam odabrala ovu, koja je duže čekala svojih pet minuta, a posebno mi je draga jer je poklon dobijen od fotografa <3. Dugmići na haljini predstavljali su prepreku nekom upadljivijem nakitu, pa sam se odlučila za jednostavne mindjuše sa crnim percima kao jedini komad nakita. Jednako neupadljive crne sandalice su, čini mi se, u potpunosti ispratile priču, tako da sam bila potpuno zadovoljna kako sve to zajedno izgleda. A kako se vama čini? Čekam da čujem vaše utiske! ;)

Do sledećeg posta! :***

Marija

Posle nešto manje od dve nedelje, eto me ponovo na blogu. Pauza nije planirana već se dogodila zahvaljujući raznoraznim okolnostima. Sestrina svadba - prehlada - putovanje - opet prehlada - odbrana diplomskog rada. Zaključujete dve stvari: imam baš baš puno fotografija da vam pokažem i... imam baš baš slab imuni sistem. Bilo kako bilo, već od sutra će se postovi vratiti uobičajenoj učestalosti, a danas je pred vama kombinacija nastala jednog od poslednjih dana leta. Upadljivi camo i neon detalji, na mirnoj pozadini sastavljenoj od klasične plave košulje i boyfriend farki. Kao i uvek, zanima me vaše mišljenje! ;)

Do sledećeg posta! :***

Marija